Ako se dosadašnji odnos prema Hutovom blatu nastavi, najvrednijem močvarnom ekosistemu u BiH preti potpuni nestanak u narednih 35 godina
Privremenim obustavljanjem rada hidroelektrane Čapljina, otvaranjem zatvarača u koritu Trebišnjice i puštanjem vode u ponor Doljašnica u Popovom polju, Elektroprivreda HZ HB omogućila je Svetskoj fondaciji za prirodu (World wildlife fund) upuštanje biorazgradivog obeleživača, kako bi se utvrdile podzemne veze ponora Popovog polja i močvara Hutovog blata.
Foto: WWF
– Radi se o potpuno bezopasnoj boji za biljni i životinjski svet, zapravo tako obojena voda može i da se pije. Sledećih 14 dana radnici Parka prirode uzimaće dvaput dnevno uzorke vode na izvorima Hutovog blata, koji će se analizirati u laboratoriji u Trebinju. Analizom koncentracije boje u uzorcima potvrdiće se ili opovrgnuti da li postoje podzemne veze po kojima voda iz Popovog polja dolazi domočvara Hutovog blata – rekao je Zoran Mateljak, šef kancelarije WWF u BiH.
Utvrđivanjem podzemnih veza stručnjaci žele da potvrde da je loše stanje ekosistema u Hutovom blatu posledica izgradnje i rada hidroenergetskog sistema na reci Trebišnjici.
Foto: WWF
– Zbog preusmeravanja voda za hidroenergetske potrebe dolazi do manjeg doticaja vode što je dovelo do zamuljivanja, te se dno močvara u poslednjih 30 godina podiglo za jedan metar. To je imalo drastične posledice na sav raznoliki živi svet u Parku prirode, te je potrebno taj proces zaustaviti ukoliko ne želimo potpuno da izgubimo Hutovo blato – dodao je Nikola Zovko, direktor J. P. Hutovo blato.
Pored toga što su središta biološke raznolikosti, močvarna područja pružaju brojne usluge ekosistema, uključujući zaštitu od poplava, pročišćavanje voda, skladištenje ugljen-dioksida, kao i brojne kulturološke usluge.
Turski pilot je OVAKO čestitao Dan nezavisnosti BiH i bacio u trans Bosance (VIDEO)
Zbog velikog ekološkog značaja i velike biološke raznolikosti WWF je prepoznao Hutovo blato kao jedno od prioritetnih staništa u BiH i široj regiji Dinarskog luka i njegova zaštita je od najvećeg interesa.
Foto: WWF
Hidroenergetska infrastruktura, sve intenzivniji krivolov i nepostojanje stvarne zaštite područja zbog nedovoljnog finansiranja čuvarske službe, prouzrokovalo je da se u poslednjih 35 godina broj ukupno registrovanih ptica smanjio za 31 odsto, dok endemske riblje vrste nestaju. Ako se dosadašnji odnos prema Hutovom blatu nastavi, najvrednijem močvarnom ekosistemu u BiH preti potpuni nestanak u narednih 35 godina.
Svetska fondacija za prirodu je jedna od najvećih i najuglednijih svetskih nezavisnih organizacija za zaštitu prirode, s gotovo pet miliona pristalica i globalnom mrežom aktivnom u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi propadanje zemljine prirodne okoline i da izgradi budućnost u kojoj ljudi žive u skladu s prirodom. Cilj je očuvanje svetske biološke raznolikosti i osiguravanje da je upotreba obnovljivih prirodnih resursa održiva, a pri tom promovišu smanjenje zagađenja i rasipne potrošnje.
(Telegraf.rs / Izvor: mojahercegovina.com)
