Pitate se kako da čestitate Badnji dan? Evo odgovora

od redakcija 0

Prema narodnom običaju, muškarac koji je ranom zorom pošao u šumu po badnjak, pre sečenja drvetu čestita praznik sa “Dobro Badnje jutro” i moli da donese zdravlje i sreću porodici.

 Ovo je samo jedan u nizu običaja koji su Srbi nasledili od svojih predaka i koje još uvek održavaju. Mnogi od njih su paganski, ali im je crkva kasnije dala hrišćansko obeležje, a nažalost, neki su i izgubljeni ili zaboravljeni. Ipak, izmenjeni ili prilagođeni životu u gradu, rituali koji počinju Badnjm danom se i dalje sprovode sa ciljem da se umoli Bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Badnjak, pogača, suvo voće i žito

Badnjak koji su iz šume doneli muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, ostavlja se pored ulaznih vrata i tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Oni potom kolju pečenicu, najčešće prase, kao žrtvu za novo leto, koja se ponegde zove veselica ili božićnjar.

Domaćica za to vreme pravi božićni kolač i prikuplja sve vrste žitarica, suvog voća i jabuka u jedno sito, koje potom stoji u vrhu stola gde se večera.

Badnje veče

Samo unošenje badnjaka u kuću trebalo bi da okupi celu porodicu. Domaćin kuca na vrata, a kada ukućani pitaju “ko je?” odgovara “Badnjak vam dolazi u kuću”.

– Dobro veče badnjače! – obraća se domaćica badnjaku dok otvara vrat.

– Srećno vam Badnje veče – odgovara domaćin unoseći ga u kuću.

– Bog ti dobro dao i sreće imao – otpozdravljaju ukućani.

Sa badnjakom u ruci, domaćin obilazi kuću, dok ga ukućani prate. Po celoj kući posipa se i slama, posebno na mestu gde će biti postavljena večera, a tek preko nje se postavlja stolnjak. Porodica po starom običaju jede na podu i sedi na slami.

Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić, a običaj njihovog nalaganja na vatru veoma je star.

Deca grančicama raspaljuju vatru govoreći “koliko iskrica, toliko parica, pilića…” i pritom nabrajaju stoku i životinje čije se blagostanje priželjkuje.

Moderna porodica

Dok su pogača, kupovni badnjak i bogata trpeza običaji koji se mogu zateći i u modernoj porodici, retko koga možemo čuti da nekome čestita Badnji dan.

– Ovaj praznik čestita se jednostavnim pozdravom “srećan Badnji dan”, odnosno uveče “srećno Badnje veče”. Posle ponoći već se može reći “Hristos se rodi”, na šta se odgovara “vaistinu se rodi” – objašnjava otac Gligorije Marković.

Izvor: Blic




loading...

Komentariši

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>