U okviru Srpske pravoslavne crkve postoji više od 600 crkava i manastira posvećenih Svetom Nikoli. Ovog sveca slavi najviše srpskih porodica
Srbi sutra slave Nikoljdan, odnosno Svetog Nikolu, jednog od najvećih svetaca u pravoslavlju.Neke procene kažu da će ove subote u preko 30 odsto domova u Srbiji goreti sveća zbog Svetog Nikole, jer je ovo po broju svečara ubedljivo najveća srpska slava.
Ako računamo da prosečna porodica ima oko 20 gostiju za slavskom trpezom onda je potpuno jasna izreka “pola Srbije slavi Nikoljdan, a druga polovina odlazi na slavu, u goste”.
Sveti Nikola je takozvana krovna, manastirska slava Srpske patrijaršije.
U okviru SPC postoji više od 600 crkava i manastira posvećenih Svetom Nikoli.
Osim u decembru, Sveti Nikola se slavi i 22. maja u znak sećanja kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Lukije u Bari (današnja Italija).
Sveti Nikola je bio učitelj, arhiepiskop i duhovnik, a ostao je poznat po tome što je širio veru, nadu i milosrđe među narodom. Legenda kaže da gde god da se pojavio, donosio je utehu, mir i dobru volju.
Još za života je svu svoju imovinu podelio siromašnima, smatrajući da u manastiru ima sve što mu je potrebno. Upravo zbog ovog čina u zapadnim narodima vlada običaj po kome Sveti Nikola donosi deci poklone, a ne Deda Mraz, kakava je tradicija na Istoku.
Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, trgovaca i dece. Ovaj svetac smatra se nacionalnim zaštitnikom Grčke, pa se tako takozvani krst Svetog Nikole nalazi na zastavi te zemlje. Ovog sveca svojim zaštitnikom smatraju i Rusi, Italijani, Britanci, Španci i mnoge hrišćanske zemlje koje imaju izlaz na more.
Sveti Nikola je upisan crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve i pošto pada u dane Božićnog posta nije mrsna slava.
(Telegraf.rs)
