EU: Srbija da ne blokira Kosovo, o Rusiji da ima stav kao EU

Izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister izjavio je da EU treba da postane “vidljivija i glasnija na Zapadnom Balkanu”.

On je istakao i da je zadatak Srbije da svoju bezbjednosnu i spoljnu politiku uskladi sa politikom Unije i kada je riječ o Rusiji.

“Srbija ima tradicionalno jake ekonomske, društvene i kulturne veze sa Rusijom. Ali Rusija unilatralno mijenja evropske ganice kako bi pokušala da proširi svoj uticaj i kontrolu nad dijelovima teritorje susjednih zemalja. Srbija zato mora da svoju spoljnu i bezbjednosnu politiku uskladi sa politikom EU, a to se odnosi i na politiku prema Rusiji,” rekao je Mekalister u intervjuu za portal “Juropian vestern balkans”

Uoči konferencije o novoj globalnoj strategiji EU u Beogradu, evropski zvaničnik je dodao, da s druge strane prepoznaje “dobru i plodonosnu saradnju Srbije sa NATO” i ohrabruje Srbiju da produbi taj odnos.

“To što Srbija ne teži članstvu u NATO nije problem. Evropska unija ima šest žemalja koje nisu članice NATO – Austriju, Kipar, Finsku, Irsku, Maltu i Švedsku,” rekao je on.

Na pitanje o padu podrške članstvu u EU i opasnosti od ruskog uticaja u Srbiji, on je rekao da EU treba da bude vidljivija i glasnija na Zapadnom Balkanu i kao primjer naveo pomoć Unije tokom poplava u Srbiji 2014.

“EU je do kraja 2014. potrošila 172 miliona evra na humanitarnu pomoć i rekonstrukciju u poplavljenim područjima. Ne znam da je Rusija pružila sličnu podršku. Ali ovo se nedovoljno prepoznaje u srpskoj javnosti,” rekao je on.

Mekalister će govoriti na konferenciji “Globalna strategija EU u spoljnoj i bezbjednosnoj politici i Zapadni Balkan” na kojoj će prvi put od objavljivanja biti predstavljena nova globalna strategija EU koja će zameniti dosadašnju Evropsku bezbednosnu strategiju iz 2003.

Upitan koje su najveće prijetnje zapadnm Balkanu u ovom trenutku, napuštanje politike proširenja EU ili nešto drugo, Mekalister je rekao da je region suočen sa važnim zadacima i izazovima poput jacanja vladavine zakona, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, medijskih sloboda ali i posljedicama neriješenih bilateralnih pitanja.

Prema njegovim riječima, zemlje zapadnog Balkana su u prošlosti prošle kroz proces političke, institucionalne, pravne i socijalne reforme i transformacije sa ciljem ulaska u EU ali taj proces nije dovršen.

“Međutim, održive promjene zahtijevaju vrijeme i siguran sam da će Srbija i druge zemlje zapadnog Balkana nastaviti putem ka EU”, rekao je on.

Na konstataciju da je posvećenost Srbije ulasku u EU predmet stalnih pohvala, naročito napredak tokom vlade premijera Vučića, ali da neki strahuju da zemlja nazaduje kada je reč o ograničavanju demokratije i medijskihsloboda, Mekalister kaže da svih 35 pregovaračkih poglavlja u pregovorima sa EU pođednako važno i da sva moraju da se otvore i zatvore kako bi Srbija ušla u EU.

“U tom kontekstu pozdravljam otvaranje poglavlja 23 i 24 na Međuvladinoj konferenciji iduće nedlje. To je odavno zasluženo. Kao direktnu posledicu toga Beograd će imati pregled šta je urađeno u važnim pdručjima poput pravosuđa, unutrašnje bezbednosti, temeljnih prava i borbe protiv organizovanog krimnala i korupcije,” rekao je on.

Meklaliser trvrdi da Nemačka nije promenila stav odnosno postala popustljivija kada je reč o ranijim uslovima postavljenim Srbiji.

Naprotiv, Nemačka je bila veoma dosledna. “Kancelarka Merkel ima blizak i otvoren dijalog sa premijerom Vučićem” i između ostalog je pokrenula Berlinski proces 2014. godine, rekao je on.

Kada je riječ o Bundestagu, relevantni dokumnet za njemački parlament je rezolucija Bundestaga o Srbiji iz 2013. godine, dodao je Mekalister.

“Ona stavlja poseban naglasak na normalizaciju između Kosova i Srbije i nastaviće da oblikuje pristup Nemačke u pogledu pristupnih pregovora Srbije sa EU,” rekao je on.

Na pitanje šta za njega znači “obuhvatna normalizacija” odnosa iz poglavlja 35, on je naglasio da je dijalog sa Prištinom blisko povezan sa pristupanjem EU.

Briselski sporazum iz aprila 2013. godine o principima normalizacije je bio kamen temeljac, ali taj sporazum je tri godine kasnije daleko od toga da bude primenjen, podsetio je Mekalister.

“U suštini od Srbije se traži stalno angažovanje prema vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom. Taj proces će obezbediti da i jedni i drugi nastave svoj put prema EU izbegavajući mogućnost da jedni druge blokiraju u tim naporima”, rekao je Mekalister.

Kada je reč o tome šta se može učiniti kako bi se sprečilo da bilateralna pitanja između zemalja zapadnog Balkana i članica EU ometaju proces pristupanja Uniji odnosno da države blokraju jedna drugu u tom procesu, on je rekao da bilateralna pitanja koja se ne odnose na usklađivanje zakona i propisa sa EU treba rešavati bilateralno.

“Širenje je vezano za mir, stabilnost i prosperitet regiona zapadnog Balkana. Stabilna Srbija će doneti dobrobit čitavom regionu,” smatra izvestilac EP.

Na pitanje da li misli da će jačanje i širenje ultradesničarskih pokreta biti pretnja za Srbiju, on je konstatovao da je ulazak ekstremnih desnicara u Narodnu skupštinu “zaista promena”.

“Važno je da demokratke snage i civilno društvo objasne srpskom narodu da radikalni političari često ne nude opipljiva rješenja. Oni gledaju unazad i igraju na strahove ljudi,” rekao je Mekalister.

Izvjestilac EP, inače njemački poslanik iz redova CDU, smatra da ishod referenduma u Britaniji na kome su se građani izjasnili za izlazak iz Unije ne bi trebalo da utiče na riješenost EU da nastavi proces proširenja i podrži reformsku agendu budućih članica.

“Međutim, s izlaskom Velike Britanije iz EU, zemlje Zapadnog Balkana gube glavnog zagovornika proširenja,” zaključio je on.

b92