TRAVNIČANIN SE 20 GODINA BAVI OVČARSTVOM „Ljudi uzimaju na veresiju, a država traži svoj dio“

Nakon što su početkom oktobra sišli sa zelenih polja planine Vlašić, čobani će sa svojom stokom prezimiti na nižim nadmorskim visinama. Tokom leta na Vlašiću boravi 200-300 čobana, a jedan od njih je i Travničanin, Goran Augustinović, iz mesta Ovčarevo, koji je možda poslednji iz svoje porodice koji će čuvati ovce.

 Augustinović se već 20-ak godina bavi ovčarstvom, a sve je počelo kada se sa svojom porodicom vratio u Ovčarevo kod Travnika. Danas ima blizu 300 grla stoke o kojima brine zajedno sa suprugom i dva sina. U razgovoru za Klix.ba Augustinović je izjavio da je leto proveo na Vlašiću, gde su ovce imale sve što im je potrebno, te da sledi mirna zima.

– Leto smo proveli na našem posedu na Vlašiću, gde smo svaki dan ovce izvodili na ispašu na livadu, a u to vreme smo i prikupljali hranu za zimu. Tokom boravka ovdje u Ovčarevu ovce trebaju samo dovoljno hrane i sklonište tokom noći – izjavio je Augustinović.

Leti osim čuvanja ovaca pripremaju seno i žitarice za zimu, i to toliko da im je dovoljno do maja, kada sagovornik Klixa ponovo odlazi u vlašićke visine. Sa majom počinje i muža ovaca koja traje do septembra.

Plasiranje proizvoda

Najveći problem čobana na današnjem vremenu je plasiranje robe, jer ljudi nemaju novca. Augustinović mleko prodaje mlekarama po veoma niskim cenama, poljoprivredni podsticaji su ograničeni na 50 grla, a sir koji proizvodi nema kome prodati po realnoj ceni.

– Pre je bilo bolje nego danas. Danas je teže plasirati sve proizvode koje napravimo, jer se sve svodi na to da ljudi nemaju novca. Čak su i podsticaji slabiji, ljudi traže na veresiju, a i država i svi ostali od nas traže svoj deo. Ne može se dobiti neka dobra zarada od ovoga, ali sigurno je da se može preživeti – dodao je Augustinović koji većinu mleka iskoristi za pravljenje vlašićkog sira te pojašnjava da nema velike razlike između vlašićkog i travničkog sira:

– Nema neke velike razlike između travničkog i vlašićkog sira. Proces proizvodnje je isti, samo se proizvodi razlikuju zbog nadmorske visine, kako je slučaj i u Švajcarskoj. Sigurno je da ima neke razlike u kvalitetu i to možda zbog trave koju ovca pase, jer nije isto kada pase u Travniku i na Vlašiću, ali način proizvodnje je isti – otkriva.

Sneg često iznenadi

Ovčari zbog iznenadnog snega često bivaju zatrpani na Vlašiću, ali Augustinović nije imao takvih problema. Poštedeli su ga i vukovi koji su nemilosrdni prema stoci.

– Dešavale su se nesreće da su čobanima vukovi poklali ovce, ali ja imam pse čuvare koji se brinu za moje stado, tako da nikada nisam imao takvih problema. Sneg je uvek problem jer nikada ne znamo kada će pasti na Vlašiću. Nekada padne u rano proleće ili kao pre nekoliko godina u maju, a nekada padne u oktobru i zadrži se do kraja zime. Bilo je situacija da sneg zamete puteve i da čobani sa stokom ne mogu sići u niža područja, ali sve se dobro završi – dodao je Augustinović.

Iako voli posao koji radi, Augustinović ističe da nije siguran da će neko iz porodice preuzeti njegovu obavezu prema ovcama, dodavši da mlađi naraštaji ne vole i ne žele da se bave stočarstvom.

Izrazio je nadu da će zima biti blaga te da će se ovce ojanjiti bez problema kako bi tokom godine i ugodnih temperatura od što većeg broja ovaca dobivao mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda.

Izvor: Kix.ba