Pismeni zadatak koji ostavlja bez teksta: “Sanjam frižider pun namirnica…”

od redakcija 0

Pismeni zadatak jednog srednjoškolca ućutkao je Srbiju na trenutak.

pisanje-pisma

Učenik srednje Ugostiteljske škole je, odgovarajući na temu pismenog zadatka iz sprskog “Stojim po strani i posmatram”, ispisao nešto što vjerovatno mnogi misle, ali se ne usuđuju da kažu. Tinejdžer je iz svog ugla opisao stanje u državi, a njegov sastav je mnogima natjerao suze na oči.

Njegov pismeni zadatak prenosimo u cjelosti:

“Ponekad mi dođe da naglas zaplačem kad pogledam kakvo je stanje u našoj državi. Svakoga dana se nadam da će jednom biti bolje.

Budim se, sanjao sam još jedan u nizu neostvarenih snova. Sanjam kako je frižider pun namirnica koje nama obezbjeđuju život. Svi smo složni i na okupu. Majka i otac užurbano kreću na posao, vodeći računa da ne zakasne ni minut.

Trzam se iz tog sna i shvatam da kasnim na doručak, a za doručak bukvalno ništa. Otac nezaposlen sjedi u fotelji i sluša laži i bljuvotine takozvanih političara koji su kupili diplome. Svakoga dana pričaju nove laži koje ljudima ispiraju mozak.

Brat, diplomirani fizioterapeut, konobariše u nekom starom restoranu. Ljudi nemaju ni za hljeb dok se oni bahate. Majka je jedina koja nas održava u životu, pravi je stub porodice. Takva je država da sa diplomom nekog fakulteta možeš samo da obrišeš prašinu. Uopšte nema posla, jer su sva radna mjesta popunjena preko veze, dovoljno je samo da odneseš novac i bocu nekog skupocjenog pića i već si od ponedjeljka na radnom mjestu.

Djevojčice se ugledaju na sponzoruše i starlete, a dječaci na kriminalce. Sve je više i više nekulturnih i bezobraznih ljudi, naravno i neobrazovanih. Kada bih sutra pao na ulici, niko ne bi prišao da mi pomogne, samo bi me preskočili. Obrazovne ustanove liče na estradu, goli stomaci, kratke suknje, pirsinzi, samo im još mikrofon fali.

U mojoj kući ne može ni dan da prođe bez svađe ili rasprave. Zajmimo se da vratimo zajam i tako u nedogled.

A ja… ja stojim po strani i posmatram.

Shvatam da bukvalno ne mogu ništa da učinim, nemoćan sam i mali. Niko ne želi da me sasluša…

Pored svega i dalje ostajem pozitivac, mladi buntovnik koji vjeruje u bolje sutra”
Za svoj sastav ovaj srednjoškolac dobio je “odličan (5)”.

Alo

Komentariši

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>