Pakujete li se i vi za Njemačku? Čekajte, rano je

Nemačka je otvorila vrata za naše radnike, ali to ne znači da možete odmah da pakujete kofere. Taj posao odložite jer vam još treba viza za obećanu zemlju.

Novi zakon o doseljavanju radne snage usvojen je, kako Nemci to vole da kažu, posle višedecenijske rasprave.

Počeli su napisi o neizbežnom egzodusu s dočekom 2019. a Srbija je čak pripremila i stručni tim koji će da se bavi sprečavanjem odlaska mladih. Međutim, to nije i kraj procedure uvođenja novog zakona niti stupa na snagu od ovog januara kako su to pompezno najavljivali mediji na Balkanu.

Naime, tamošnja vlada je usvojila predlog zakona koji će, kada ga izglasa parlament, početi da važi početkom 2020. godine.

Kako u Nemačkoj gledaju na ovaj zakon i koje bi promene trebalo da donese, za B92.net govori Henrik Beme, urednik ekonomske redakcije Dojče velea.

“Kakav je značaj ovog zakona zavisi mnogo od toga odakle ste. Jedan od ciljeva zakona je da omogući kvalifikovanim radnicima koji nisu državljani EU da lakše dođu do posla ovde. Ali i to podrazumeva nekoliko pravila koja bi trebalo ispoštovati“, kaže Beme.

Kako objašnjava, određene kvalifikacije i tražena zanimanja trebalo bi da se poklapaju. Ističe da fakultetske diplome nisu presudne, ali…

“Zakon bi trebalo da nađe radnike i dovede u one sektore gde mi nemamo dovoljno kvalifikovanih radnika, kao što su mehaničari, građevinari, radnici za negu i pomoć…postoji čitava lista zanimanja gde nedostaje radne snage, i gde nemamo dovoljno Nemaca za te pozicije. S druge strane, nedostatak ovog zakona je što ne opisuje tačno kako će se to nadomestiti.“

Kako kaže, stiče se utisak da su sva zanimanja dobrodošla, da je Nemačka otvorena zemlja sada i da se može aplicirati sa bilo kojim zvanjem.

“Šta će biti posle? Sada se poručuje: ’Dođite, imamo taj limit, popunite ga, a da li ste stvarno za taj posao kadri proveravaćemo kasnije’. Zakon to dozvoljava“.

Beme misli da je jedna od manjkavosti to što je ostavljen prostor da aplicira i neko ko je inženjer i neko ko je kuvar za istu poziciju, pa čak i mogućnost da se šest meseci traži posao bez garancije da li ćete ga stvarno i naći.

Jedna od tema rasprava i kritika, priča Beme, bila je kontrola lista:

“Zakon ne proverava da li neko dolazi da uzme posao Nemcu, odnosno, da li mi za to već imamo kvalifikovanog Nemca. Po ovom novom, automatski se uzima neko za tu listu bez detaljne provere“.

Beme je saglasan da u nekim sektorima nedostaje radnika, ali isto tako, ističe da se i Nemačka suočava sa odlivom mozgova i da bi država trebalo da se bavi i tim problemom.

“Razumem da posao u Nemačkoj zvuči privlačno i primamljivo. Posebno poredeći plate, i iako je dobra sama ideja zakona, u praksi se neće mnogo promeniti ako sve ostane dugotrajan birokratski problem jer se u konzulatu, koliko znam, na termin čeka i do godinu dana, čak i kada neko ima potpisan ugovor o radu“, kaže i kao primer navodi i proces nostrifikacije diplome, koji može da potraje.

Henrik Beme (Foto: DW)
Henrik Beme (Foto: DW)

On postavlja i drugo pitanje:

“Koliko je zapravo potrebno nekom iz Srbije da sa pozicije lekara u Srbiji dođe u Nemačku da radi kao nega i pomoć? Ili kao konobarica? Šta ćete vi onda sa odlivom radne snage u vašoj zemlji? Dalje, šta se desi ako na kraju shvati ili poslodavac ili radnik da nije odgovarajući za taj posao? Ne verujem da će instutucije po tri puta proveravati sve i da li će zaista doći da rade ljudi koji su potrebni?“, pita Beme.

Beme misli da ne bi trebalo da se svede sve na odlazak i rad marginalnih poslova. On podseća na dve jake struje u Nemačkoj, jednu koja je izuzetno protiv zakona i koja misli da su odredbe loše postavljene i drugu koja zagovara stav da Nemačkoj nedostaje radne snage, ali ne u onolikom broju o kome se u javnosti spekuliše. Smatra da bi još trebalo usaglasiti stavove i poslodavaca i države i samih građana.

I Ambasada Nemačke u Srbiji upozorila je da je još rano za put u Nemačku:

“Građanima iz država koje nisu članice EU i nadalje i posle 01.01. 2019. potrebna je viza ukoliko žele da se zaposle u Nemačkoj. Zahtev za izdavanje viza se isključivo podnosi Ambasadi Nemačke u Beogradu“, piše na sajtu Ambasade.

Ono što se za sada sigurno zna, a može se detaljnije pročitati na DW, jeste da posle usvajanja ovog zakona, srpski državljani postaju ravnopravni na tržištu rada u Nemačkoj. Poslodavac više ne mora da dokazuje i da na domaćem tržištu rada nema odgovarajućih stručnih kadrova već može slobodno potpisati ugovor o radu.

Drugo, nije više bitno da potencijalni radnici budu stručni u deficitarnim zanimanjima poput nege starih lica. Tržište rada se otvara za sve obrazovne profile. Ali oni koji bi da dođu moraju biti kvalifikovani za neki posao i ceo ovaj zakon ne važi za nekvalifikovane radnike.

b92