Nova vozila nemaju “života”: Od hrpe starog željeza prave umjetnost

Za autolimare Tica iz Visokog daleko se čulo. Asim i Salko Vranac, otac i sin, godinama kuckaju, popravljaju i restauriraju stare automobile, kako za tuđi tako i za vlastiti gušt.

 

Trenutno u automobilskom svetu vladaju “brza” vozila koja nude pregršt nove tehnologije i opreme. Ipak kada vidite starog oldtajmera, vrlo brzo svi ti noviteti padaju u vodu i postaju sena nekog od večnih lepotana na četiri točka.

– Nova vozila nemaju “života”. Novo kada stane – ono je stalo! Bez kompjutera i servisa njemu niko ništa ne može, a ovo staro, gde god da stane – poneseš šarafciger, 10-ka i 13-ka ključ i sve si rešio. Zameniš i gas! – govori Asim, prenosi Faktor.ba.

U radionici gde Asim zajedno sa ocem Salkom svaki dan popravlja razne automobile, krije se tračak nostalgije i prošlog vremena, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Uz gomilu starog lima, originalnih delova mogu se pronaći retki primeri četverotočkaša, poput tri mercedesa iz pedesetih i šezdesetih godina: Heckflosse, poznatiji kao „Reponja“, zbog kraja koji izgleda kao da ima rep, Minika i Polton. Pravi dragulji!

– Imaju oni cenu, ali za nas ne. Mi to, pre svega, radimo iz ljubavi, a tek onda zbog para. To je kao droga – ko jednom proba heroin, tera ga na još. Eh, tako isto sam i ja “povukao” prašinu, kita i boje koje je ušlo u krv i ne može da izađe. Mi smo vam poput slikara koji sliku stavi na platno, oboji i dobije pravo delo. Isto primenjujemo na automobilima koje restauriramo – od hrpe starog železa napravimo umetnost – zadovoljan je Asim.

U bogatoj riznici imaju 25 automobila starih lepotana, koji su putevima “harali” od pedesetih do kasnih osamdesetih, poput mercedesa, NSU-a 1000, poznatijeg kao “princ”, vw bube, golfova, citroena “diana” i mnogih drugih.

Babo Salko dodaje da su, kada ih je kupovao, bili u lošem stanju, gotovo za otpada, ali da ih ne namerava prodati.

– “Reponja” je pripadao taksisti sa Vratnika Hadžiji Karačiću, od kojeg sam ga kupio pre 15 godina. Drag mi je, pa ga upalim s vremena na vreme kad mi je ćejf – veli Salko.

Klijentela su im brojni zaljubljenici u oldtajmere, ne samo iz BiH. Zanimljivo je da su restaurirali i mercedes “Mimiku” bivšem nemačkom ambasadoru u BiH Joachimu Schmidtu.

– Ima tome pet-šest godina. Jedan dan zvoni mi telefon, zovu me iz Nemačke ambasade u Sarajevu i pitaju mogu li doći da pogledam automobil. Velim: “Bujrum, dođite”. Joachim je došao sa ženom. Kada su videli radionicu i stare maske od mercedesa, obratio se supruzi i meni, kazavši: “Ja odavde ne idem, evo ti auto radi ga”. Trebalo nam je sedam meseci da sve završimo – priseća se sagovornik.

 

Pored oldtajmera, kriju se i “mlađi” automobili koji nikada neće biti na ceni, poput crvenog Golf I, Asimove “pepotice”, kako joj od milja tepa. Priznaje da je traganje za njom trajalo večnost.

– Dugo sam tražio “keca”, ali sve što sam pronašao bio je krš i u lošem stanju. Sve dok nisam naišao na onog pravog u Zenici. To je bila ljubav na prvi pogled. Razbolio sam se kada sam ga vidio. Najveći problem tada je bio što nisam imao pare, jer sam morao prvo prodati svoje vozilo kako bih njega kupio – objašnjava Vranac.

Je li to isto kao kada žene vide cipele, pa moraju pod svaku cenu kupiti?

– Ma kakvi, ovo je još gore! Tri godine nešto tražiš, nađeš i sad treba neko drugi da kupi… Sedam dana nisam mogao spavati, jesti ni piti, samo sam mislio o autu. Kad veli babo: “Ma evo ti više pare, ne mogu da te gledam”. Jedva sam dočekao jutro da ga preuzmem – priča Asim.

Kao i svi automobili koji dođu pod njihove ruke, i “pepotica” je iz radionice izašla kao pravo umetničko delo.

– Sređivao sam je, “napucavao”, stavio jači motor… Ali ako je ikada budem htio prodavati, što ne verujem da će se desiti, potrebna bi mi bila dva dana da sve vratim na svoje mesto, jer sam originalne delove sačuvao – objašnjava sagovornik.

Sa njom se pojavljivao na mnogim manifestacijama – od susreta zaljubljenika do prerađenih automobila. Nagrade su svakako neizbežne.

– Imam dosta priznanja i nagrada, jer gde god se pojavim sa njom prava je aktracija. Svi žele da se slikaju i provozaju. Trenutno spava zimski san – govori Vranac.

Priznaje da mu smeta što je neće moći registrovati kao oldtajmera.

– Ne razumem, pa čitava se Evropa ravna sa 30 godina starosti, samo kod nas ne može. Iako su “kec” i “dvica” bili normalna pojava kada sam i ja bio mlađi, mi jednostavno ne shvatamo da starimo i da ta vozila isto sa nama stare – veli Tica na kraju.

 Izvor: Faktor.ba
Ad

You might also like

Komentariši