Najtužnija pjesma Jugoslavije: Tito je zabranio njeno izvođenje jer je ljude tjerala na samoubistvo

Pesma Dragiše Nedovića “Pluća su mi bolna” smatra se jednom od najtužnijih pesama u regionu, a priča iza nje je podjednako zastrašujuća i tužna.

Dragiša je imao tešku sudbinu – 1941. godine izveden je na streljanje u Kragujevcu. Međutim, kako je tada već bio poznat tekstopisac (sa samo 20 godina napisao je kultnu sevdalinku “U lijepom starom gradu Višegradu”, pa su ga odvojili na stranu. Nakon toga deportovan je u Nemačku gde je četiri godine proveo u logoru Dormagenu. Kada se rat završio, Dragiša se vraća u Kragujevac, a onda 1950. godine piše pesmu “Pluća su mi bolna”, kada saznaje da boluje od tuberkuloze.

 

Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života

Jer ja sreće nikad, osetio nisam

Samo bol i patnja, gorke suze lio

U životu svome, srećan nisam bio.

 

 

U to vreme tuberkuloza je bila glavni uzročnik mnogih smrti. Pesmu je prvi snimio Zaim Imamović, i toliko je sugestivno delovala na ljude, naročito na one obolele od tuberkuloze, da su mnogi nakon što bi je poslušali pokušali da sebi oduzmu život.

 

Zato je Centralni komitet po Titovom nalogu odlučio da se zabrani emitovanje te pesme. I tako je i bilo narednih deset godina, a onda ju je na jednoj proslavi naručila Jovanka Broz glavom i bradom. Otpevala joj ju je pevačica Nada Mamula, i tada ova kulta pesma počinje svoj novi drugi život.

Dragiša je uspeo da se izleči od tuberkuloze, ali 1959. godine počinju njegovi problemi sa srcem. Preminuo je od infarkta 1966. godine, a iza njega su ostale kultne pesme poput “Tekla reka Lepenica”, “Na Moravi vodenica stara”, “Krca, krca, nova kola”, “Jutros mi je ruža procvetala”, “Smederevo, grade od starina.”

Izvor:Blic

Ad

You might also like

Komentariši