Mladen Milanović Kaja objasnio kako je došao do miliona

Vlasnik brojnih poduzeća u Bosni i Hercegovini Mladen Milanović Kaja je od 2015.godine i vlasnik ljubljanskog građevinskog društva KPL. U okviru tog preduzeća nalazi se i TAČ, vodeći proizvođač asfalta u slovenačkom glavnom gradu. Milanović je ponudio 23 miliona evra za kupovinu nekretnina na području nekadašnje fabrike duvana u Ljubljani. Zbog toga je postao zanimljiv i za medije i javnost u Sloveniji.

?????????????????????????????????????????????????????????

Prvi intervju dao je za čitaoce ljubljanskog Delovog Sveta kapitala. Njegovo ime se sve češće spominje u medijima što nije želio detaljnije da komentariše.

„Nažalost  novinari su postali sudije, tužioci i istraživači. Sve informacije, tačne i netačne, idu iz medija. Ozbiljna država ne može biti ozbiljna ako se stvari ne postave u neki red. Znači, da policija radi svoj posao, tužioci i sud svoj, a ne da to rade novinari. Neka daju jedan dokaz za sve šta su pisali o meni“, ističe u intervjuu Milanović.

Kaže da je jedan novinar tražio sto hiljada konvertibilnih maraka da ne bi pisao ružno o njemu.

„Novac mu nisam dao i poslije je počela hajka protiv mene. Do tada o meni nikada niko nije napisao ništa loše, samo taj novinar o meni stalno ružno piše“, rekao je Milanović.

Komentarišući stanje i poslovanje u državama bivše Jugoslavije napominje da je na mnogim mjestima kriminal prerastao istražne organe.

„Kod nas u Banjaluci je poznato čak da su bili neki inspektori umiješani u kriminalne radnje“, rekao je biznismen koji kaže i da već godinama radi svaki dan po 16 sati, osim nedelje.

„I poslije neko dođe i kaže da sam kriminalac“, ističe Milanović.

Tvrdi da nije nacionalista i da nikada nije doživio bilko kakvo neprijatno iskustvo zbog svoje nacionalnosti ili vjerske pripadnosti.

„Osim toga čini mi se vrlo važno da su Slovenci izuzetno vrijedni i radišni ljudi. Tako je i kod mene u firmi. Red, rad i disciplina. Nije tako kako piše pomenuti novinar, da sam nekakav kriminalac i tajkun sa ne znam kakvim političkim vezama“, rekao je Milanović.

Komentarisao je i svoje poznanstvo sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

„Sa gospodinom Dodikom sam se u životu možda sastao deset puta, nikada nisam bio u politici. Tjerali su me kao najboljeg učenika u razredu u srednjoj školi da se uključim u Komunističku partiju, ali nisam se učlanio“,  kaže Milanović.

U nastavku intervjua objašnjava svoju poslovnu prošlost i način rada kompanija čiji je vlasnik.

„Zašto nijedan naš radnik ne razmišlja o štrajku? Zašto nijedan moj radnik nikada nije otišao na ulicu? Zbog povjerenja. Moj djed je bio privatnik. To je bilo za vrijeme Kraljevine Jugoslavije gdje je radio kao prevoznik. Moj otac je u Jugoslaviji bio preduzetnik. Moja oba brata su preduzetnici. Možete provjeriti, kod mojih banaka, partnera ili zaposlenih jesmo li ikad zakasnili s plaćanjem. Jesam li ikad bilo kome dugovao jedan fening? Vidjećete da nikad nikome nismo zakasnili s plaćanjem“, objašnjava Milanović.

Na pitanje o crnoj listi Svjetske banke na kojoj se našao kaže da je dobio sankcije zbog tendera za gradnju puta u Banjaluci kojeg je finansirala Svjetska banka.

„Na tender sam se prijavio sa dvije svoje firme. Jedna je bila druga, a druga je bila četvrta po ponuđenoj cijeni. Taj posao nismo dobili, a nikad nismo ni radili na tim projektima. Dobio sam sankcije jer povezana pravna lica ne mogu nastupati na tenderu zbog manipulacije cijenama“, kazao je Milanović. Napominje da je pokrenut  postupak za skidanje sankcija što bi se, kako očekuje, moglo desiti do februara. Dodaje da na tenderu nigdje nije pisalo da ne smije nastupiti s dvije firme.

Na pitanje da li je istina da je čovjek gradonačelnika Zorana Jankovića, Milanović odgovara da je vrlo bezobrazna takva predstava slovenačkoj javnosti.

„Gospodina Jankovića sam prvi put vidio kad sam kupio poduzeće i kada sam s tadašnjim generalnim direktorom i tehničnim direktorom otišao kod njega da ga upoznam. Janković je tada rekao: ‘Gdje su moje pare?’. To je naravno bila šala, ali neki kreteni su napisali da sam donio torbu para i kupio firmu. Ne možete ni 20 hiljada konvertibilnih maraka prenijeti preko granice. Mogu da dokažem da sam podigao kredit i kupio KPL. Pozivam sve istražne organe da provjere sve te dokaze, kako mi je odobren kredit i kada sam uplatio novac. Cjelokupan tok novca se jasno vidi“, rekao je Milanović.

Kaže da je jedino banjalučka „Tržnica“ koju je kupio bila firma u solidnom stanju i da je za nju je platio 46 miliona maraka.

„Sve druge investicije su bile firme ili u stečaju ili zrele za stečaj. KPL je bio u katastrofalnom stanju. Da ga nisam sam dokapitalizirao sa tri miliona evra vjerovatno ne bi preživio. Izuzetno komplikovan posao je spasavanje firmi iz takvih situacija“, objašnjava Milanović. Priznaje da je intervju pristao samo iz razloga što ima potrebu da javnosti pokaže kako se može na našim prostorima svojim radom i pameću zaraditi ozbiljan novac i da zato ne trebate da budete kriminalac.

„Protiv mene nikad nije bila pokrenuta niti istraga . Svake godine imam između 50 i 70 finansijskih kontrola. Imam puno kredita. Ja sam imao još u komunizmu više od milion njemačkih maraka. Sa 25 godina sam postao milioner. Imao sam svoje transportno preduzeće i vrlo unosan kafić. Jako puno sam radio tada, čak i po 20 sati dnevno. Svoj autobus sam kupio kad sam imao 23 godine“, rekao je Milanović.

Ističe da nije bio u ratu, već da je tada držao svoj kafić u Mrkonjić Gradu, a kasnije je kupio još jedan.

„U ratu smo svi mnogo izgubili. Rat je nešto najgore što se može desiti ljudima.  Svako ljeto odem na deset dana u manastir Hilandar na Svetoj gori Atos u Grčkoj. Tamo budem deset dana u samoći vrlo skromno. Već kao dijete sam imao želju sagraditi crkvu. Tu želju sam ispunio i izgradio crkvu u svom kraju“, rekao je Milanović.

Zaključuje da bi svi htjeli da budu menadžeri, da dobro žive i zarade milion maraka preko noći, a najradije bi da ništa ne rade.

(ATV)