Ko su zapravo “opasni istetovirani momci iz Levijatana koji štite životinje”? Otišla sam u njihove odaje i saznala sve o njima (FOTO) (VIDEO)

Britkog jezika, beskompromisnog stava, uporni u nameri i akciji, “Levijatan” se brzo istakao u zaštiti i spasavanju životinja, ali o njima su kružile i neke drugačije glasine. Kada smo dogovarali intervju, odmah su napomenuli da će pričati o čemu god, ali i da ti odgovori moraju da se čuju – takvi kakvi su. Pitala sam o najgorem i najlepšem, a oni su odgovarali bez zadrške

 

Šira javnost zapamtila ih je nakon video-poruke upozorenja zlostavljačima. Intrigirajuću priliku mišićavih i istetoviranih momaka, u crnoj “uniformi” Pokreta Fondacije Levijatan, sa amblemom boksera sa kandžama, i fantomkama, sve više nadmašuju poznatija dela.

Imidž bi možda ispario, a ime stopilo sa ostalima, da u svakom pojedinačnom slučaju ne idu do krajana licu mesta odu da spasu psa, leče ga, promene nasilnika ili zatraže pravdu na sudu. Stav uz to, sve su šanse da neće nestati, ali je sigurno da su uneli su novi, agresivniji pristup.

Stari način rada ljudi i organizacija koji su se borili za glas životinja, prema njihovom viđenju, nije bio dobar.

– Nikom nije odgovarao raniji pristup, jer se mi ne bismo ni pojavili. Oni sebe zovu “zaštitarima”, mi sebe ne. Mi ih zovemo “kučkari”. Prosto, to su ljudi koji obožavaju kuce, brinu o njima. Ima ih mnogo i sa pojedinima imamo jako lepu saradnju. Vole svoje ljubimce. To su obično žene koje brinu o životinjama, o svom trošku. Mi malo njima pomognemo, malo oni nama. Mi njima finansijski, oni nama na drugi način i tu se završava. Što se tiče udruženja, jedinu pravu saradnju imamo sa Šapicom sa Kosova. Ali to je, uz dužno poštovanje, saradnja gde mi pomažemo da mogu posle bolje da brinu o životinjama. Nemaju dobre uslove, mi im pomognemo – priča izvršni direktor Fondacije Pokreta “Levijatan” Pavle Bihali.

Pavle Bihali Foto: Nikola Tomić

Objašnjava da maske nisu deo njihovog “odevnog inventara” van marketinškog poteza i odavno su prepoznatljivi likovi jednog dela članstva. Međutim, drugi deo ipak nije želeo da otkriva identitet.

– Prvi sam skinuo masku zato što smatram da bi bilo licemerno da se krijemo iza nje i glumimo anonimuse, a onda su i ostali članovi počeli. Ima ljudi koji jednostavno ne žele da se slikaju, da se zna za njih. To ima svoj razlog – kaže Bihali. I o njihovim profesijama, koje bi bar delom rekle nešto o njima odgovara: “Preduzetnici.”

– Za razliku od drugih koji traže pare, mi to ne radimo. Nijedna naša životinja neće zavisiti ni od koga jer bi nam poumirale za četiri dana. Fondacija se prve tri godine finansirala samostalno, a i danas su manji deo donacije – nastavlja on.

Pažnju su zadobili. Sada, kada pokret nešto objavi na društvenim mrežama već odmahujete glavom, pripremate i psihu i stomak za “da li je moguće” i “dokle više”.

Teški video-snimci koje objavljuju svakodnevno šamar su realnosti nasilja nad životinjama u Srbiji. Uprkos tome, za najgore slučajeve ovde postoji najviše nade. Pratite sudbinu jednog psa, iščekivajući barem srećan kraj.

U kancelariji u kojoj se odvija intervju dve mace radoznalo vrišljaju i umiljavaju se. Beli mačor danas je glavna zvezda, ali bezbrižni mezimac je takođe izbavljen iz torture. I on i prethodnici, stotine životinja u čije se sudbine “Levijatan” umešao, “dužnici” su Pavlovom psu Donu, uzetog iz nelegalne odgajnivačnice, koji je “razotkrio” nesebičnu ljubav i izgradio temelje pokreta.

Na naslovnoj fotografiji profila na društvenim mrežama nalazi se pit bul Grof, koji je nažalost uginuo, ali je postao simbol njihovog rada. Od njega kreću emocije koje su prenesene i na ostale pse, priča predsednik nadzornog odbora Pokreta Fondacije Levijatan, Aleksandar Buhanac.

– Što imamo više iskustva, to više ćutimo o prognozama. Ne radujemo se, ne tugujemo. Napominjem da smo protiv uspavljivanja. Inboksi društvenih mreža su nam prepuni. Mogu da kažem dobijamo stotine poruka dnevno. Tu se pravi trijaža i neretko se ljudi uvede ako ih ne objavimo. Trudimo se kao fondacija da to radimo argumentovano – ističe Buhanac.

Aleksandar Buhanac Foto: Nikola Tomić

Čak i samo kratko prepričavanje sudbina pojedinih pasa bilo je dovojno da se potrese. Kako onda uspevaju da se suoče sa brutalnim sadržajem?

– Nedavno smo gledali dokumentarni film koji je snimljen o nama i ubačeni su snimci borbe pasa, refleksno smo okretali glave. Ili kad dođe neki video, odgledamo do pola, a ostatak kroz prste. Ali, na nama je da pogledamo, moramo – iskren je on.

PRAVDA SE OSMEHNULA

Na istu adresu nikad nisu odlazili dva puta, niti su imali pokušaje da im se neko od razotkrivenih zlostavljača osveti.

– Mi koliko pratimo i gledamo nije se dogodilo. Nikad. Da gledam u pasulj ne mogu – napominje Bihali.

Uočavaju promene u društvu i na suđenjima. Kako kažu, na prijave “Levijatana” drugačije se gleda. Ranije nisu bile uzimane u obzir, a sada to bude i po hitnom postupku i počinioci bivaju kažnjeni.

Ako ubijete zaštićenu životinju u Srbiji, kazne idu do 2 miliona dinara: Najviše stradaju ptice, a ovo su sve “papreno” skupe vrste

Napominju i da od ljudi koji im pomognu ne odustaju. Devojka koja je prijavila Danila Lalatovića (19), mladića koji je terorisao celu Suboticu, dobila je njihovu zaštitu, a advokat koji zastupa pokret na sudu je osigurala da uzbunjivači dobiju posao nazad.

– Žene koje su prijavljivale zlodela u azilima dobijale su otkaz. Te radnice svedočile su o pranju ogromnog novca na mesečnom nivou, a psi im žive u govnima i sopstvenoj mokraći, krvi, gnoju itd. Naš advokat ode na ročište i ona dobije posao nazad. Ono što mene fascinira u celom slučaju jeste količina arogantnosti, drskosti, tih ljudi dok se mi ne pojavimo. Svi se smeju dok mi ne dođemo. To su sve ljudi koji su uvreženi i mlate novce. Na raspolaganju im je 40.000 evra za 200-300 pasa. Mi sa tim novcem možemo da izdržavamo toliko ljudi, a ne pasa. Njihov lopovluk prevazilazi sve granice, najodvratniji kriminal kog se mi gadimo je taj kriminal u rukavicama i kravatama i gde vi iskorišćavate onog ko nema pravo glasa. E pa evo sad imaju glas koji smo – navodi Bihali i ističe da su primetili na terenu da su inače žene hrabrije od muškaraca.

Foto: Nikola Tomić

“IMAM VIP TRETMAN U POLICIJI”

Sa policijskim službenicima više puta našli su se na terenu.

–  Sa patrolom nikad nismo imali ni sukob ni ružne reči. Oni nas puste da radimo naše, rade svoje.Čak i za ovaj drugi deo što se tiče mene lično i nekih drugih članova pokreta, okej su. Mediji su preneli da sam bio uhapšen, međutim, bio sam priveden u akciji u svojstvu građanina. I to što se dogodilo bilo je izuzetno korektno. Ja volim da kažem, VIP tretman imam tamo, nemam šta da zamerim – kaže Bihali.

“POKUŠAVALI DA MINIRAJU GOSTOVANJE U HRVATSKOJ NACIONALISTIČKIM OPTUŽBAMA”

U budućnosti Bihali delovanje ne vidi kao mnogo drugačije, ali širenje da, s obzirom na rastuću statistiku. To bi moglo da se odnosi čak i na okolne države jer su aktivisti iz regiona pozdravili njihov način rada i dobijaju pozive od ljubitelja životinja.

Foto: Nikola Tomić

– Nemamo u Hrvatskoj i Bosni “Levijatan”, imamo prijatelje koji nam pomažu i lokalno na nekom nivou. Ako ništa drugo, onda na podizanju svesti, a u Hrvatskoj je to malo više. Ima nekoliko akcija. Jako veliku podršku imamo u Hrvatskoj i od samog starta i prosto što se toga tiče imali smo na održanom panelu punu salu, ljudi su sedeli na podu koliko ih je bilo. Aplauz je bio dugačak. Moderator nam je mnogo pomagao jer su organizatori dobijali puno pritužbi od nekih organizacija, stvarno neozbiljnih. Istovremeno smo dobijali podršku organizatora  – prepričava Buhanac i dodaje:

– Interesantno je da su nas Rovinju prepoznavali na ulici i prilazili sa svojim problemima. Traže da Levijatan dođe u Hrvatsku zvanično. Pokušavali smo da nešto uradimo par puta, imali smo otpor vlasti, ali su ljudi apsolutno uz nas – dodaje Buhanac.

Foto: Privatna arhiva

No, na vesti o diskusiji u kojoj su u Hrvatskoj učestovali padale su optužbe na račun članova, čemu ponovo svedoče društvene mreže, da su “srpski nacisti” i da “veličaju kriminalce”. Na to se nadovezao Pavle Bihali:

– Mi u Hrvatskoj imamo ogromnu podršku, ali sam fasciniran da su iz Srbije pokušali da miniraju naše gostovanje tamo, što naravno nije uspelo. Bio sam ultradesničar, ali sam shvatio  da to nije put – počinje Bihali.

Na glasine da je jedan od članova učestvovao u borbi pasa gotovo da se “od srca” nasmejao: “Pa to je najveća glupost od kad ‘Levijatan’ postoji!”. Mada uveren da je nemoguće, naglasio je da ne poznaju sve celog života.

– Dajte nam dokaz i videćete šta će mu se desiti – izričit je.

“LEVIJATAN JE SVAKO KO SE PONAŠA ISPRAVNO”

– Mi volimo da kažemo da ljudi prave od “Levijatana” nešto što nije. Često je jedno od pitanja kako se učlaniti. “Levijatan” je način razmišljanja. To može da bude dete od tri godine koje mazi macu i ne lomi joj kičmu, može da  gospođa od 60 godina, gospodin od 80… Znači, bilo ko ko se ponaša ispravno. Njemu ne treba naša majica i slikanje, to su budalaštine. To što smo mi napravili marketing sebi… Lepo smo rekli, da smo se mi pojavili u odelima u Hrvatskoj niko nas ne bi pogledao. Ovako su se pojavili “majmuni ćelavi, istetovirani” i privukli pažnju. Ljudi gube fokus sa nekih lepih stvari koje radimo a ne vide suštinu, što nas jako vređa i neretko smo zbog toga britki na jeziku – zaključuje Aleksandar Buhanac.

(Milena Rodić/ m.rodic@telegraf.rs)