ISPOVESTI ŽENA KOJE IMAJU HIV: Govore nam da smo ku*ve i narkomanke!

U našem društvu i dalje vladaju brojne predrasude o ljudima koji su zaraženi virusom HIV-a, iako je ova bolest otkrivena pre 30 godina.
Foto-ilustracija: Profimedia

Da li ste se nakad zapitali kako se osećaju ljudi zaraženi HIV-om, kada društvo počne da ih odbacuje. Još uvek postoji ogromno neznanje u vezi s ovom bolešću, a to obolelima i te kako otežava život.

Obolele najviše muči neznanje ljudi iz njihove okoline, a prati ih predrasuda kako su HIV dobili zbog neodgovornog ponašanja.

Prošlo je 30 godina od otkrića HIV-a uz pomoć krvnog testa koji potvrđuje dijagnozu te smrtonosne bolesti. Iako je medicina značajno napredovala u poslednjih 30 godina i omogućava dug i kvalitetan život obolelima pre izražavanja simptoma, studije pokazuju da je većina ljudi neupućena u to kako se prenosi i da i dalje gaje brojne predrasude o obolelima.

Oko 75 odsto pacijenata više plaše reakcije i ponašanje njihove okoline od same dijagnoze. Donosimo tri istinite priče pacijentkinja iz Velike Britanije koje su obolele od HIV-a.

Foto-ilustracija: Profimedia

Govorili su mi da sam ku*va i narkomanka

Niki Boudič (36) dobila je dijagnozu sa samo 19 godina. Radi kao bankarska službenica, a živi sa verenikom Karlom u Londonu.

“Odrasla sam u malom selu “West Tytherley” i tamo je bilo teško bilo šta sakriti od okoline. Dva meseca nakon što sam dobila dijagnozu odlučila sam da zaustavim sve tračeve i javno potvrdim svoju bolest. Stalno sam slušala glasine kako sam prostitutka ili narkomanka, pa sam jednog petka otišla do lokalnog paba, popela se na stolicu i svim prisutnim gostima rekla istinu o svom stanju – da niko ne može da se zarazi ako pije iz moje čaše ili koristi WC posle mene.

Tišina nakon govora bila je zaglušujuća, pa sam došetala do šanka i naručila piće. Polako su počeli da mi prilaze prijatelji i poznanici i pružili su mi podršku, ponudili piće ili me zagrlili. Od tada imam misiju da svima razbijam mitove o HIV-u i pomognem drugima da razumeju stvarnost tog stanja.

Virus sam dobila od bivšeg dečka s kojim sam bila dve godine. Bili smo zajedno na odmoru u kampu, gde je on dobio upalu pluća i hitno završio u bolnici. Nazvao me nakon dva dana i rekao da ima AIDS. Otac je došao po mene, a ja sam bila u šoku.

Foto-ilustracija: freedigitalphotos.net/jscreationzs

Testirala sam se i ispalo je da sam pozitivna, a nikako nisam mogla da razumem kako je moj dečko dobio AIDS kad mi je rekao da je nevin pre nego smo spavali zajedno. Nakon nekoliko nedelja došao je do mog sela i nakon par pića priznao da je biseksualac i da je koristio usluge prostitutke. Nisam ništa rekla, već sam se samo doteturala kući.

Imali smo porodični sastanak na kom sam svima – od baka i deda do ujaka i stričeva obznanila istinu. Mojoj majci je HIV savetnik, koji mi je dodeljen, objasnio da moju odeću, posuđe i slične stvari treba prati posebno – no uveravala sam je kako to nije istina. Tada još nismo imali internet, pa sam se oslanjala na pamflete o bolesti. Uzimala sam 18-20 tableta na dan i znala sam da nemam izbora nego da izbegavam smrtnu presudu koja mi je data. Neke lekove sam morala da uzimam uz hranu, neke uz mleko, neke na prazan stomak – bolest mi je diktirala život.

Neko vreme sam živela s roditeljima pa sam se udala za lokalnog dečka, a rastali smo se zbog stvari koje nemaju veze s mojom bolešću. Tokom vremena razvila sam teške fobije od izlazaka iz kuće, pa sam ostala kod svojih roditelja sve dok nisam upoznala sadašnjeg verenika i odselila se u London.

Foto-ilustracija: Profimedia

Verili smo se pre dve godine i planiramo decu, što je neverovatno i, zahvaljujući napretku medicine, moguće, naročito ako se uzmu u obzir inicijalne prognoze nakon dijagnoze – sve informacije koje su mi tada davali lekari su bile apsolutno pogrešne!

Danas uzimam tri tablete dnevno i dijagnoza HIV-a me ne opterećuje, no puno ljudi još uvek ne razume tu bolest. Sećam se kako su me zvali da držim predavanja u lokalnoj školi, na šta su se roditelji učenika pobunili, jer nisu hteli da njihova deca budu izložena takvoj temi. Danas mi se čini da je neznanje najveći problem u vez sa HIV-om.”

Mislila sam da HIV dobijaju samo u Africi

Rejčel Dilej (49), koja radi u lokalnoj humanitarnoj organizaciji u Harpendenu u Britaniji, dijagnozu je dobila pre deset godina. Majka je troje dece i baka četvoro unučadi, a bolest je dobila od muškarca kojeg je upoznala preko interneta.

“Nakon što sam okončala 20-godišnju ljubavnu vezu, nadala sam se da ću uz pomoć interneta upoznati nove ljude, pa i potencijalnog partnera. Imala sam 39 godina i želela sam da odem dalje sa svojim životom. Upoznala sam Sajmona koji je imao brak i dvoje dece iza sebe. Bio je harizmatičan i privlačan i ubrzo smo započeli vezu.

Nikad mi nije palo na pamet da ga pitam za njegovu seksualnu prošlost ili zdravlje, a sama veza je potrajala tek nekoliko meseci – prekinula sam je nakon što sam u njegovom stanu pronašla dokaz da me vara. Nekoliko nedelja nakon toga otišla sam kod lekara zbog natečenih limfnih čvorova, bolova u grlu i groznice. Rekao mi je da simptomi nalikuju na malariju, no kako nisam bila u inostranstvu, testirao me je na HIV kako bi to isključio.

Nakon što sam dobila rezultate za dve nedelje, bila sam u šoku. Nisam znala baš ništa o HIV-u i AIDS-u i verovala sam da je to smrtna presuda. Iskreno, mislila sam da ta bolest pogađa samo ljude u Africi. Stidela sam se i bojala, a nisam imala nikoga da krivim osim sebe.

Počela sam da istražujem bolest i dobila sam veliku podršku od lokalne zajednice i oni su mi pomogli da shvatim sve nejasnoće. Mrzela sam što moram da uzimam tablete, ali ipak sam znala da imam sreće da dijagnozu nisam dobila u 80-im ili 90-im, jer sam morala da pijem tek tri pilule dnevno. Nikad nisam imala nikakve nuspojave, a danas, 10 godina kasnije, zahvaljujući lekovima mogu da imam srećan i ispunjen život.

Pre dijagnoze sam patila od depresije, od koje danas nema ni traga – srećna sam što sam živa i svako jutro nakon što se probudim osećam se blagosloveno. U vezi sam i moj partner nema problem s tim što imam HIV, a praktikujemo seks sa zaštitom.

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/jscreationzs

Još uvek me čudi koliko su ljudi neupućeni, neki još uvek misle kako bolest mogu da dobiju preko peškira, daske za šolju ili šoljice za kafu. Mlađoj generaciji treba objasniti da tek samo jedan nezaštićeni seks može rezultirati dijagnozom.”

HIV ne bira

Beki Mičel (40) je profesionalni trener fitnesa. Posumnjala je da nešto nije u redu nakon brojnih simptoma, a dijagnozu je dobila 2012. godine.

“Uvek sam bila zdrava, puna energije i svesna svog tela, ali počela sam da primećujem male promene. Osećala sam se kao da imam grip, boleli su me zglobovi i mišići, pa su mi oticali limfni čvorovi. Primetila sam i osip na prsima i zbog toga sam otišla kod lekara, ali bez definitivne dijagnoze.

Sama sam istraživala na internetu i posumnjala da je reč o HIV-u, prema simptomima, a ta bolest mi nije nepoznanica jer je moj šef otvoreno govorio o svojoj dijagnozi. Ja sam daleko od promiskuitetne osobe, nikad nisam imala seks za jednu noć, a nedavno sam izašla iz jedne veze i bila sam svesna da HIV ne bira, odnosno, da svako može da ga dobije.

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/hyena reality

Nakon mesec dana dobila sam potvrdu bolesti i najviše sam brinula kakav će to uticaj imati na moje navike i stil života. Stručnjaci su mi objasnili da ne treba da brinem, odnosno da nastavim da se bavim sportom i svime što volim. Prava sam srećnica što sam dijagnozu dobila brzo nakon zaraze. Moja porodica bila je šokirana i uznemirena, posebno jer su znali da uvek pazim na sebe i ne rizikujem mnogo.

Prve godine nisam uzimala nikakve lekove, a druge sam uključena u eksperimentalno lečenje i danas se osećam odlično, a virus gotovo da ne može da se detektuje u mojoj krvi. Otvoreno sam priznala svima od čega bolujem i mogu da kažem da je HIV uticao na moj život, ali ga nije promenio.

Lečenje HIV-a se značajno promenilo tokom poslednjih 30 godina, no ono što još uvek mora da se menja jeste ljudska percepcija te bolesti.”

Telegraf.rs / 24sata.hr

Ad

You might also like

Komentariši