Investitori u Srbiji ne pitaju za stručnu spremu, zanima ih samo jedno

Podaci iz ankete o radnoj snazi pokazuju da je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,9 odsto i iznosi 11,9 odsto.

Martinović je, gostujući na RTS-a, rekao da je cilj da se Srbija približi evropskom proseku što se tiče stope nezaposlenosti.

“Moramo da radimo još više kako bismo ovu stopu spustili na jednocifreni broj, što bi značilo da smo zaista na dobrom putu. U letnjim mesecima se stopa nezaposlenosti značajno smanjila u odnosu na zimske mesece, videćemo da li ovaj cilj možemo da ostvarimo ovo godine, ali siguran sam da u narednoj godini možemo da se približimo onome što je evropski prosek”, rekao je Martinović.

Istakao je da je u celoj Srbiji zabeleženo smanjenje broja ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

“Vidimo pozitivna kretanja na tržištu rada, ali i razlike po regionima – najveća stopa nezaposlenosti je u regionu južne i istočne Srbije, nešto preko 15 odsto, dok su Beograd i Vojvodina zabeležili stopu nezaposlenosti od oko 10 odsto, što govori da su oni baš blizu evropskog proseka”, naveo je Martinović.

Što se tiče visokoobrazovanih profila, traže se IT stručnjaci, inženjeri i menadžeri.

Za niže nivoe obrazovanja, traže se oni koji poseduju veštine i kompetencije – zavarivači, bravari, stolari, pekari, mesari, negovateljice, vozači, radnici obezbeđenja… “Široka je lepeza profila koji se u određenom periodu traže više”, rekao je Martinović.

Naveo je i da zanimanja za kojima je veća tražnja u kratkom periodu postaju deficitarna, poput inženjera IT, inženjera elektronike, elektrotehnike, građevine, mašinstva, zatim profesora matematike, fizike, engleskog i nemačkog jezika, farmaceuta, lekara sa specijalizacijama.

Dodaje da se IT industrija najbrže razvija, te da se dodatno ulaže u povećanje kvota u visokoškolskim institucijama, kao i na prekvalifikaciji.

“Mislim da se proces obrazovanja adekvatno usmerava da sve više odgovori potrebama tržišta rada i sve institucije čine sve da se ponuda i tražnja što više uravnoteže. Zatim, ono što je uvedeno sa procesom dualnog obrazovanja može da utiče na to da proizvodimo profile koje privreda traži… Ukoliko uspemo da obrazovni proces prilagodimo tržištu rada, uspećemo u tome i da radna snaga ostaje ovde a da ne odlazi u inostranstvo”, istakao je Martinović.

Na pitanje RTS-a koliko se uspeva u tome, odgovorio je:

“Uspevamo, ali nažalost migracije su i dalje prisutne. Ali, to nije problem samo Srbije, s tim se suočavaju razvijenije, pa čak i zemlje EU, gde radna snaga traži bolje uslove rada, veće zarade. Mi ćemo se s tim suočavati dok sve dok ne uspostavimo određeni balans izmedju dobrih uslova rada i visine plate, i kompetencija i konkurentnosti naše radne snage”, kaže Martinović.

b92