Hitlerova “tempirana bomba” još uvek leži na dnu kod Gdanjska VIDEO

Nije pitanje “da li će?”, već “kada će” se desiti ekološka katastrofa u gdanjskoj luci. Tamo se na dnu mora nalazi olupina nemačkog broda-cisterne iz Drugog svetskog rata – i predstavlja tempiranu bombu.

“Franken” je bio ploveća benzinska pumpa – brod koji je nemačku ratnu mornaricu u Baltičkom moru za vreme Drugog svetskog rata snabdevao gorivom. Tanker je mogao da preveze do 10.000 tona goriva. Osmog aprila 1945. Rusi su ga torpedirali i brod je potonuo u blizini poljskog poluostrva Hela nedaleko od Gdanjska. Rezervoari za gorivo su mu bili delom puni.

Prema tada važećem ratnom pravu, olupina je posle rata postala vlasništvo Poljske.

“U to vreme je vađenje broda za morskog dna bilo nerentabilno. Brod je ležao tamo i nikome nije smetao”, kaže Benedikt Hac, naučnik sa Pomorskog instituta u Gdanjsku. I dodaje da je danas drukčije. Iskusni hidrograf, navigator i kapetan ne sumnja da će jednom doći do katastrofe, piše Dojče Vele.

Tempirana bomba

U poslednjem izveštaju o stanju tankera piše da je u njemu bilo još 3136 kubnih metara goriva.

“Sve i ako je prilikom potapanja deo te tečnosti izgubljen – još uvek je mnogo u olupini”, kaže Hac. Prema dosadašnjim saznanjima, ima i tankova koji su još uvek u dobrom stanju – nisu naprsli:

“Dobar rad nemačkih inženjera”, kaže taj stručnjak.

Ali, ni najbolji inženjeri ne mogu da stave van snage zakone fizike. Čelik brodskih rezervoara korodira brzinom od jednog milimetra u deset godina. Tokom sedam decenija tako je nestalo 7 od 12 milimetara čelika, a dalja korozija će dovesti do slamanja brodskog trupa pod sopstvenom težinom i nekontrolisanog pucanja konstrukcije te curenja goriva. To bi imalo dramatične posledice po životnu sredinu. Osim toga, Baltičko more je povezano i sa Severnim morem.

Printscreen YouTube/Fundacja MARE
Printscreen YouTube/Fundacja MARE

Nade u novac iz kriznog fonda EU

Hacov tim je godinama bezuspešno kucao na mnoga vrata. Procenjuje se da bi vađenje olupine iz mora koštalo između osam i 20 miliona evra, uključujući troškove osiguranja i uklanjanja borbenih sredstava. Da bi tema postala poznata javnosti, poljska fondacija „Mare“ je pokrenula informacionu kampanju. No, dosad prikupljen novac bio je dovoljan samo za istraživanja olupine spolja, te za razvoj metoda i smernica za uklanjanje opasnih materija.

Zato valja požuriti – što savetuje i Peter Torkler, šef fondacije Baltfc sa sedištem u Grajfslvaldu.

“S obzirom na to koliko je dinamičan ekonomski razvoj gdanjskog zaliva, te kako se tamo razvija turizam i koliko toga Poljaci tamo grade, naš savet je da se na ovo gleda kao na izuzetno važan projekat”, kaže.

U februaru ove godine, Nemci su odlučili da se uključe u projekat i to su učinili 23. aprila 2018. Oni su u Baltičko more poslali istraživačke brodove IMOR i LITORAL. Ronioci su do sada pod vodom proveli 60 sati, od toga 13 sati na olupini.

Počela je nova informaciona kampanja, a poljskoj vladi je upućena peticija u kojoj se traži čišćenje rezervoara “Frankena” – do sada je potpisalo više od 25.000 osoba.

Spasavanje eko-sistema

“Ne želimo nikoga da osudimo, već se zalažemo za opšte angažovanje na spasavanju ekološkog sistema Gdanjskog zaliva”, kaže Olga Sarna, predsednica fondacije “Mare”.

“Potrebno je prekinuti ćutanje”, opominje Peter Torkler ukazujući na bezuspešne pokušaje Pomorskog instituta u Gdanjsku da zainteresuje vlasti za taj problem.

U julu ove godine, poljski ministara za brodski saobraćaj Marek Grobarčik formirao je specijalan tim za rešavanje problema sa “Frankenom”. Aktivisti zaštite životne sredine se nadaju da će ministarstvo u Briselu izdejstvovati i novčana sredstva EU za taj projekat.

Niko neće presedan

Nemačke vlasti su u ovom slučaju veoma oprezne. Karolin Cerger iz Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i bezbednost reaktora u Nemačkoj, ukazuje da se olupina nalazi u poljskim teritorijalnim vodama i preporučuje Poljacima da se obrate grupi stručnjaka “Helcom SUBMERGED” čije sedište se nalazi u Helsinkiju. Taj stav nije iznenađenje za Petera Torklera:

“Niko neće da stvara presedan. Olupine su ogroman problem, ima ih na hiljade. O tome se u Javnosti nerado govori”.

Temom “Franken” bavio se i Međunarodni klub Ministarstva spoljnih poslova (ICAA) u kojem su povezane bivše i sadašnje nemačke diplomate. Peter Torkler vidi prve uspehe.

“Nakon što smo videli da kampanja u Poljskoj dobro ide, zapitali smo se kakvi forumi i institucije bi u Nemačkoj mogli da se bave tim pitanjem”, kaže, i dodaje:

“To je sigurno veliki projekat, ali ako svi koji se bavimo njime budemo sarađivali, mogli bismo zajedno sa Nemačkom i Poljskom mnogo da postignemo.”

b92