MagazinZanimljivosti

FRESKA KRAJ PIROTA ZAPREPAŠĆUJE VJERNIKE: Svetac je prikazan sa psećom glavom, ali postoji objašnjenje (FOTO)

0
Prema jednoj legendi, sveti Hristifor je bio toliko lep da nije mogao da se odbrani od žena, pa se molio Bogu da mu u ovome pomogne, a on mu je darovao pseću glavu, i muke sa ženama su prestale

Freska svetog Hristifora u manastiru Sukova kraj Pirota je jedinstvena ikona u Srbiji, koja i danas čudi i zaprepašćuje mnoge u Srbiji, jer je ovaj svetac prikazan sa psećom glavom, dok je na drugim pravoslavnim ikonama njegova predstava više konjska nego magareća.

Ono što je najinteresantnije u vezi sa ovim svecem je to što je jedino u pravoslavnoj crkvi prikazan na animalan način, dok ga katolici prikazuju ljudskim likom.

Sveti mučenik Hristifor se slavi 9. maja po crkvenom, a 22. maja po gregorijanskom kalendaru. Prema legendi, Hristifor se rodio u kananu u Palestini u 3. veku, a svetovno ime bilo mu je Reborb. Bio je divovskog rasta i snage, zbog čega je tražio “najmoćnijeg čoveka na Zemlji da mu služi”.

U svojim lutanjima nabasao je na pustinjaka, koji ga je podučio hrišćanstvu i tako preobratio. Njegovo dalje zanimanje bilo je da pomaže ljudima, tako što ih je prenosio preko reke, umesto da je prelaze u čamcu. Jedne noći, probudilo ga je dete i zamolilo da ga prenese preko reke. Tada je podigao dete na ramena i zagazio u reku. Svakim korakom koji je činio, dete je postojalo sve teže i teže, a voda sve nemirnije, zbog čega je Hristifor na pola puta pomislio da će se on i dete udaviti. Međutim, to dete je bio mali Isus Hrist, koji ga je tada krstio, nakon čega je Hristifor odlučio da napusti službu prenošenja ljudi i posveti se širenju hrišćanstva.

Prema legendi, ovaj svetitelj je bio toliko lep da prosto nije mogao da se odbrani od žena, pa se molio Bogu da mu u ovome pomogne. Da bi to učinio, Bog je Hristiforu darovao pseću glavu, nakon čega su žene prestale da mu smetaju.

Druga legenda kaže: “Hristifor je pripadao rasi Psećoglavih, koji su imali ljudsko telo a pseću glavu. Mnogo je razmišljao o Bogu, ali je govorio jezikom Psećogalvih”. Ovu tvrdnju je vrlo teško lucidno analizirati, a vera u “Psećoglave potvrđena je u jednom kijevskom psaltiru.

Naime, Grci su verovali u postojanje ljudi sa psećom glavom i nazivali su ih kinokefali. Postojala su kinokefalska plemena, čiji su pripadnici imali lica kao “velike doge”. Takva pseća sa uskim obrazima, isturenim zubima i ušima, jezivog izgleda, imala su za cilj da zastraše osvajače i protivnike iz drugih naroda i plemena. Ako i danas odete u neka od plemena koja žive u blizini saharske pustinje, duž Nila u Ruandu, uz Amazon ili Novu Gvineju, primetićete da devojke često izgledaju strašnije od muškaraca.

Ovde je na delu jeziva estetika, ali ne urođena i to je karakteristika primitivnih ljudi, a sve u svrhu samoodbrane.

Ipak, kod katolika Hristifor se nikada ne prikazuje na ovaj način, zbog greške u prevodu. Priča o ovom svecu je stigla od latina gde je Hristifor opisan kao silan čovek i ratnik koga se plašila cela vojska. Zbog porekla je nazvan Cananeus, što znači hananejac. Neko je u prevodu na grčki mislio da je u pitanju latinska reč canineus (od latinskog canis – pas) i verovatno je mislio da je to deo opisa njegovog zastrašujućeg izgleda na bojnom polju, zbog čega je ovaj svetitelj, ni kriv ni dužan, postao nalik staroegipatskom bogu Anubisu.

O njemu se malo znalo, ali izvesno je da je umro kao mučenik oko 251. na grčkom ostrvu Samosu. Odrubljena mu je glava jer nije hteo da prinese žrtvu paganskim bogovima.

U srednjem veku prikaz Hristifora se mogao naći na ulazima u mnoge crkve i na gradskim vratima jer se verovalo da onaj ko pogleda lik sveca taj dan neće umreti i da može putovati bilo gde jer će ga svetac zaštititi.

(Telegraf.rs)

Hrvatska Srbiji blokirala otvaranje poglavlja 26

Previous article

“Autoputevi RS” odgovaraju Prnjavorčanima: Izabrali smo najbolje na konkursu

Next article

You may also like

Comments

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

More in Magazin