Zanimljivosti

7 društvenih igara zbog kojih ćete vi i vaša deca postati pametniji i mudriji

0

Go, šah, madžong, bekgemon, pačisi, mica i dama opstaju već vekovima, a u nekim slučajevima i hiljadama godina i to iz vrlo jednostavnog razloga: ne samo što su zabavne već i razvijaju inteligenciju, što se ne može reći za savremene igre.

Go

Zaboravite šarene društvene igre za decu današnjice, zaboravite Monopol, Riziko, Kluedo i Čikago, i okrenite se jednostavnim i prostim i zbog toga vanvremenskim igrama na tabli koje opstaju već vekovima a u nekim slučajevima, kao što ćete i videti, i milenijumima.

Danas ćemo vam predstaviti igre koje vas i vašu decu, ako ih budute motivisali da ih probaju i zavole, učiniti pametnijim i mudrijim i sposobnijim za plivanje kroz ovu dolinu suza koju zovemo majčicom Zemljom.

Krenimo redom.

1. Go

Igranje goa u Kini, u Šangaju. Foto: Wikipedia Commons/Brian Jeffery Beggerly

Igranje goa u Kini, u Šangaju. Foto: Wikipedia Commons/Brian Jeffery Beggerly

Igranje goa u Kini, u Šangaju. Foto: Wikipedia Commons/Brian Jeffery BeggerlyIgranje goa u Kini, u Šangaju. Foto: Wikipedia Commons/Brian Jeffery Beggerly
Poreklo: Nastala je u Kini, gde se zove vei ći, odakle je stigla u Japan, gde je dobila ime po kome je danas zna ceo svet. Veruje se da je stara oko tri hiljade godina, pa zato i ne čudi što se o njenom nastanku malo zna. Navodno je car Jao izmislio ovu igru da bi svog sina naučio mudrosti, a pominje je čak i Konfučije.

Najveći razvitak ova je igra doživela u Japanu gde se u 17. veku pod pokroviteljstvom šoguna iz porodice Tokugava osnivaju tri go škole. Japan je dugo držao primat i to je i prva zemlja u kojoj su se pojavili profesionalni igrači. Korejski naziv je baduk. Prvi evropski go klub osnovan je u Puli, tada u sastavu Austrougarske. Kod nas je prvi osnovan 1970. godine u Kragujevcu, bio je to Radnički, i on je i danas jedan od vodećih u Srbiji.

Sto za go. Foto: Wikipedia Commons/Goban1

Sto za go. Foto: Wikipedia Commons/Goban1

Kako se igra: Koriste se kamenovi bele i crne boje, a ređaju se na presecima linija; partija počinje na praznoj tabli veličine 19×19, a svaki igrač ima 180 figura. Prvi igra crni, zbog čega se belom kao kompenzacija daje 6,5 poena u startu. Vrednost svake presečne tačke je jedan poen. Svaki kamen ima četiri susedna preseka koji se nazivaju slobode; da bi neka grupa kamenova bila živa mora da ima najmanje dva odvojena slobodna preseka koji se nazivaju oči. Protivnički kamen je zarobljen kada sve pozicije oko njega zauzme protivnik, a tada se ti kamenovi uklanjaju sa table.

Cilj je sakupiti što više okruženih preseka i protivničkih zarobljenika. U pitanju je vrlo dinamična igra iako se figure ne pomeraju, dokazano je da povećava prostornu inteligenciju i moć planiranja, a u Japanu zvezde goa zarađuju milione.

2. Šah

Vitezovi templari igraju šah na ilustraciji iz 1283. godine. Foto: Wikipedia Commons/Livre des Echecs

Vitezovi templari igraju šah na ilustraciji iz 1283. godine. Foto: Wikipedia Commons/Livre des Echecs

Vitezovi templari igraju šah na ilustraciji iz 1283. godine. Foto: Wikipedia Commons/Livre des EchecsVitezovi templari igraju šah na ilustraciji iz 1283. godine. Foto: Wikipedia Commons/Livre des Echecs
Poreklo: Kao što smo nedavno već pisali, u pitanju je vrlo stara igra koje poreklo vuče iz Indije, odakle je stigla u Persiju i dobila ime po kome je danas znamo. Arapi su pokorivši Iransku visoravan sa nje prisvojili mnoštvo stvari, između ostalog i šah, i preneli je dalje na Zapad, u Evropu, gde je dobila savremeni oblik koji se malo razlikuje od prvobitnog, svakako ne u suštini.

Kako se igra: Na kvadratnoj ploči veličine 8×8 poređane su figure kralja, kraljice, dva topa, dva konja i dva lovca. Svaka figura ima posebnu moć i drugačije kretanje. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat poziciju, odnosno u situaciju u kojoj ne može više nigde da pomeri kralja niti da se odbrani a ne može ni da ostane na onom polju koje trenutno zauzima.

Sahovske-figure-iz-12.-veka-pronadjene-u-Skotskoj-na-ostrvu-Luis-sada-u-Britanskom-muzeju-u-Londonu-2-670x523

Šahovske figure iz 12. veka, pronađene u Škotskoj na ostrvu Luis, sada u Britanskom muzeju u Londonu. Foto: Wikipedia

Poreklo: Kao što smo nedavno već pisali, u pitanju je vrlo stara igra koje poreklo vuče iz Indije, odakle je stigla u Persiju i dobila ime po kome je danas znamo. Arapi su pokorivši Iransku visoravan sa nje prisvojili mnoštvo stvari, između ostalog i šah, i preneli je dalje na Zapad, u Evropu, gde je dobila savremeni oblik koji se malo razlikuje od prvobitnog, svakako ne u suštini.

Kako se igra: Na kvadratnoj ploči veličine 8×8 poređane su figure kralja, kraljice, dva topa, dva konja i dva lovca. Svaka figura ima posebnu moć i drugačije kretanje. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat poziciju, odnosno u situaciju u kojoj ne može više nigde da pomeri kralja niti da se odbrani a ne može ni da ostane na onom polju koje trenutno zauzima.

Šahu ćemo posvetiti najmanje vremena i prostora u ovom tekstu, ne zato što je najmanje vredan (baš suprotno!) već zato što je našoj javnosti poznato sve što se o ovoj igri i sportu može znati, zbog toga što je izuzetno popularan u našoj zemlji i zbog toga što praktično ne postoji dom u njoj koji nema šahovsku tablu. Naravno, i zbog toga što smo se šahom u više navrata u skorije vreme opsežno bavili.

3. Madžong

Poreklo: U pitanju je još jedna igra na ploči koja poreklo vuče iz drevne Kine, a navodno ju je osmislio sam Konfučije oko 500. godine p.n.e. Tri zmaja, glavni delovi ove igre, povezani su sa tri veštine o kojima je učio ovaj čuveni kineski mudrac: dobronamernost, iskrenost i poštovanje porodice. Legenda kaže da je Konfučije bio i ljubitelj ptica, pa otud i naziv ove igre koja dolazi od reči vrabac.

Ljudi u parku igraju madžong u gradu Hangžuu, u Kini. Foto: Wikipedia Commons/Romain Guy

Ljudi u parku igraju madžong u gradu Hangžuu, u Kini. Foto: Wikipedia Commons/Romain Guy

U pitanju je jedna od najpopularnijih društvenih igara na Dalekom istoku, uprkos višedecenijskoj njenoj zabrani koju je donela komunistička partija (koja je ukinuta 1985. godine). U Japanu postoji više od 7,6 miliona igrača koji je igraju u skoro devet hiljada specijalizovanih salona, a godišnje se u njima obrne oko 300 milijardi jena. Postoje čak i automati za ovu igru.

Kako se igra: Sposobnošću, strategijom i kalkulacijom – na metafizičkom planu. Na fizičkom, igraju je od dva do četiri igrača sa setom od 144 pločice na kojima se nalaze kineski znakovi i simboli, a u većini verzija svaki igrač počinje sa 13 pločica. U krugu igrači dele i bacaju pločice dok se krug ne završi sa četrnaestim deljenjem kako bi se formirale četiri grupe pločica (rezultat) i jedan par (glava). Pločica se može ukrasti od protivnika i pobediti, a postoje jednostavne (numerirane) i časne (vetrovi i zmajevi) pločice.

Madžong. Foto: Wikipedia Commons/Kowloonese

Madžong. Foto: Wikipedia Commons/Kowloonese

 

Nauka je dokazala da ova igra pomaže u borbi protiv demencije, a posebno da rešava problem kognitivnog pamćenja, zbog čega se koristi i kao terapija.

4. Tavla ili bekgemon

Poreklo: Jedna od najstarijih društvenih igara na ploči, poreklo vodi iz drevnog Egipta ali i od tzv. “kraljevske igre iz Ura”, iz Mesopotamije. Igrala se i u Persiji, istočnoj Aziji, antičkom Rimu, srednjevekovnoj Evropi.

Kako se igra: Dva igrača bacaju kockice i pomeraju po petnaest žetona preko dvadeset i četiri polja (po 12 na obe strane) u skladu sa onim što su dobili. Žetoni se premeštaju preko svog protivnika na drugi kraj table, a cilj je biti prvi koji će sa table ukloniti sve svoje žetone.

Žene na ulici u Turskoj igraju tavlu odnosno bekgemon. Foto: Wikipedia Commons/Abuk SABUK

Žene na ulici u Turskoj igraju tavlu odnosno bekgemon. Foto: Wikipedia Commons/Abuk SABUK

Da bi igra počela, svaki igrač baca po jednu kockicu a prvi igra onaj koji je dobio veći broj, i pomera žetone za broj koji je dobio. Drugi igrač potom baca dve kockice, pomera žetone za broj polja koji je dobio na njima, upravo za onaj broj koji je dobio na svakoj od kockica. Prema tome, ako ste npr. dobili brojeve 3 i 6, jedan žeton možete pomeriti za šest polja a drugi za 3. Ako dobijete iste brojeve možete bacati još jednom.

5. Pačisi

Poreklo: Nastala u Indiji, u svojoj prapostojbini se smatra nacionalnom igrom. Verovatno je u pitanju drevna igra, a neki smatraju da je to čuvena, misteriozna i značajna igra sa kockicama iz Mahabharate, iako njeno postojanje može da se dokaže samo do 16. veka. Mogulski vladari indijskog potkontinenta igrali su je na krajnje kraljevski način, pošto je u palati u Fatehpuru Sikri čitavo dvorište bila jedna ogromna tabla po kojoj se kretalo 16 mladih robinja iz harema obučenih u različite boje. To im se doliko dopalo da su sva dvorišta svojih budućih palata gradili na isti način.

Tabla-za-pacisi-670x671

Kako se igra: Učestvuju dva, tri ili četiri igrača; u ovom poslednjem slučaju najčešće su upareni. Jedan tim ima žute i crne figure, drugi crvene i zelene; svaki igrač ima po četiri. Baca se šest školjki morskih puževa, i u zavisnosti od broja školjki koje padnu svojim otvorima na gore dolazi do pomeranja figura za isto toliko polja. Međutim, u slučaju da padne samo jedan imate 10 poteza, a ako ne padne ni jedna imate 25.

U sredini se nalazi “čarkoni“, centar koji je polazište i ishodište igre. Ko prvi obiđe celu tablu, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, i stigne na cilj sa svim svojim figurama je pobedio, zbog čega je mnogi porede sa modernom evropskom igrom koja je kod poznata kao “Čoveče, ne ljuti se”.

Premda izgleda i zvuči kao igra u kojoj nije potrebno uključiti mozak, to ne odgovara istini, pošto ovo nadmetanje zahteva planiranje, osmišljavanje strategije i taktike, kao i logično – brojanje.

6. Dama

Tabla-za-damu-670x476

Tabla za damu. Foto: Wikipedia Commons/Michel32Nl

Poreklo: Neki izvori govore i o 4.000 godina starosti, ali ovo je sporna hipoteza i daleko je od opšteprihvaćene. Savremena forma, takozvala međunarodna dama, nastala je u Francuskoj 1723. godine, a 1894. je odigrano i prvo svetsko prvenstvo na kome je pobedio Francuz, Isidor Vajs. Od 1912. održavaju se redovno. Postoji i Svetska federacija za damu koju su osnovali Francuzi, Holanđani i Belgijanci.

Kako se igra: Igra se na ploči od sto polja, 10×10, među kojima postoji podjednaki broj belih i tamnih, pedeset. Igra se samo po tamnim poljima. Donje krajnje polje sa desne strane oba igrača mora biti belo. Pre početka se postavljaju figure, koje su u stvari okrugle pločice nešto manjeg promera od polja na tabli. Svaki igrač ima po 20 figura. Igru počinje beli. Cilj je osvojili sve protivničke figure ili im onemogućiti sledeći potez, odnosno blokirati ih.

Dama. Foto: Flickr/Phillip Taylor

Dama. Foto: Flickr/Phillip Taylor

Obična figura (na početku su sve obične) kreće se napred po jedno polje dijagonalno prema protivniku; kada dođe do protivničke figure koja iza sebe ima slobodno polje, preskače je i uzima. Kada dođe do polja u poslednjem redu, pretvara se u damu, koja se sastoji od dve obične figure jedna na drugoj. Dama se može kretati u svim pravcima po dijagonali, za koliko god igrač želi polja.

7. Mica

Poreklo: Ova igra je nastala još u srednjem veku i jedna je od najpopularnijih društvenih igara na Starom kontitentu, i pored činjenice da nije mejnstrim poput šaha ili dame. Njeno pravo poreklo nažalost nije poznato, ali se veruje da je povezana sa nekim drugim igrama koje su ovde predstavljene, kao što je pačisi, dama, pa čak i go.

Mica. Foto: Unikatoy.rs

Mica. Foto: Unikatoy.rs

Kako se igra: Tabla je na samom početku praznaPrvi igra crni, a zatim naizmenično igrači postavljaju po jednu figuru na slobodnu presečnu tačku. Na početku se ne mogu pomerati, već se uvek postavljaju nove. Cilj je postaviti svoje tri figure na susedne tačke povezane linijom. Ako igrač u ovoj fazi formira micu, odmah uklanja jednu protivničku figuru sa table.

Posle devet poteza sve figure su uvedene u igru, posle čega igrači naizmenično pomeraju po jednu figuru duž linija do susedne tačke. Za rasturanje formirane mice koristi se termin „otvaranje“, a za novo formiranje „zatvaranje“. Igrač koji ostane na tri figure ima pravo da bilo koju od njih prebaci na bilo koje slobodno polje, bez obzira na presečne linije. Partija se u drugoj fazi igre može i završiti „blokiranjem“. Onaj ko na svom potezu nema šta da odigra – gubi partiju.

(telegraf.rs)

Žarko Laušević u Beogradu snima film o sebi?!

Previous article

Apple radi na nekim jako „ludim“ uređajima?

Next article

You may also like

Comments

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.